Smatra se da ova pesma govori o jednom naročitom ratu u jednom određenom vremenu. Nažalost, tekst ove pesme ukazuje na našu sadašnjost i odnosi se na sve one borbe, bitke i sukobe u kojima se nalazi naše kompletno društvo danas.
Pesma se, međutim, posebno bavi tragičnom ironijom da sva delovanja koja proizilaze iz dobrote, lojalnosti, dobrih namera, pa čak i ljubavi, na kraju postaju samo uzaludan napor u slabašnom pokušaju čoveka da nešto promeni.
Tekst govori o osećanju zajedništva (u ovom slučaju, vojnika) i činjenici da bi oni dali svoje živote jedni za druge. Međutim, pesma takođe naglašava da su vojnici neprijateljske strane veoma slični, te da nose iste koncepte lojalnosti i ljubavi u sebi.
Svi se borimo za istu stvar, ali izgleda da nismo u stanju da se izdignemo iznad sopstvenog ega i prema tome, ne uspevamo da razumemo jedni druge. Ono što možemo da vidimo su samo razlike koje nas razdvajaju. Sve to samo rezultira besom, lažnim osećajem samih sebe i na kraju, usamljenošću. Kada bismo mogli razumeti jednu jedinu univerzalnu istinu – da smo svi jedno, ne bi bilo ratova, usamljenosti, krivca, depresije i ovolikog bola kojim smo okruženi.
Ova pesma je takođe metafora za sve teškoće koje nas snalaze u životu i određene stavove koje mi kao pojedinci zauzmemo usred njih. Život se veoma često pretvori u bojno polje, ali srećom mi imamo svoje prijatelje u nevolji kada nas ona snađe. Međutim, kada smo u njoj ne vidimo suprotnu stranu, tj.onu od koje se štitimo. Trenutno, ljudi za koje smatramo da su nam neprijatelji, možda se trenutno nalaze u veoma sličnim borbama i teškoćama i, verovali ili ne, oni imaju istu polaznu tačku – baš kao i mi! Kada bismo mogli da prepoznamo da je njihova patnja – naša, zaista verujem da bi zajedništvo čovečanstva bilo moguće.
Pesma se završava pesimistično navodeći tužnu istinu stvarnosti u kojoj živimo i očiglednu činjenicu da:
„Ima mnogo različitih svetova,
Toliko mnogo različitih sunaca..
Mi imamo samo jedan svet,
Ali ga ne delimo.“